Akcije
Vladimir Pavićević
Akcije Zanatske banke Kraljevine Jugoslavije
Zanatska banka je nastala kao rezultat jačanja države u ekonomskom životu Kraljevine Jugoslavije tridesetih godina XX veka, sa ciljem da povoljnim kreditiranjem pospeši rast i razvoj zanatlija i zanatskih zadruga.
Na osnovu Zakona o osnivanju Zanatske banke iz 1926. godine osnivački kapital banke je određen u visini od 75 miliona dinara. Kapital je bio podeljen na 375 hiljada akcija, tako da je pojedinačna akcija imala nominalnu vrednost od 200 dinara i glasila je na ime akcionara. Upis akcija je trajao do 1932. godine. Upisan je kapital od 64 miliona dinara, dakle, uspešnost emisije i upisa je bila 85 %. Po statutu država je bila vlasnik 40 % akcija, tj. 150 hiljada pojedinačnih akcija, a ostalih 170 hiljada akcija upisivali su, saglasno uslovima upisa: zanatlije, njihove žene, tzv. „prijatelji zanatstva", zanatlijske ustanove i kreditne zadruge.
Najveći broj akcionara je bio iz Srbije. Godine 1927. ukupno ih je bilo iz Srbije 4.527 koji su posedovali 144.379 pojedinačnih akcija.
Posle Drugog svetskog rata, u okviru koncentracije banaka i nacionalizacije istih, akcionari ove banke: fizička i pravna lica, i zadružne organizacije (Uredba o otkupu akcija 78/1946. g.) trebali su biti obeštećeni. Kao i za ostale banke, bilansi ovih dugovanja države su sačinjeni, ali nisu odobreni niti do današnjeg dana isplaćeni.
Slika 1
Akcije Privilegovane agrarne banke
Potreba za osnivanjem posebne novčane institucije u oblasti poljoprivrede, proizašla je iz problema nagomilanih dugova u ovoj oblasti. Naime, u okviru tzv. Agrarne reforme, kolonisti su posedovali male površine parcela za obradu i vrlo brzo su postali prezaduženi kod banaka i ostalih novčanih Zavoda. Sušne 1926-1928. godine otežale su još više njihov položaj.
Na inicijativu kralja Aleksandra 16. aprila 1929. godine donosi se Zakon o osnivanju Privilegovane agrarne banke. Banka je počela sa radom 15. avgusta 1929. godine sa početnim kapitalom od 700 miliona dinara. Osnivači u upisnici akcija, koje su glasile na donosioca su bili:
1. Državna hipotekarna banka – 200 miliona dinara
2. Narodna banka – 150 miliona dinara
3. Vlada Kraljevine Jugoslavije – 120 miliona dinara
4. Poštanska štedionica – 30 miliona dinara
5. Pojedinci zaposleni u državnom sektoru – 60 miliona dinara
6. Novčani zavodi, zadruge i fizička lica – 140 miliona dinara
Akcije su štampane u nominalnoj vrednosti od 500 dinara.
Privilegovana agrarna banka je ostvarila ciljeve zbog kojih je osnovana. Povoljnim kreditima uticala je ne samo na smanjenje prezaduženosti poljoprivrednika već i na razvoj poljoprivrede.
Posle Drugog svetskog rata, akcionari ove Banke trebali su biti obeštećeni. Kao i u ostalim slučajevima, i ovom prilikom to nije učinjeno.
Slika 2
Zanimljivosti
DOBILI PARNICU.
Došao nam je do ruku izveštaj „Beogradske Zadruge" iz 1904. godine u kome ima jedno interesantno mesto u kojem doslovno piše:
„ Ovom prilikom uprava smatra za svoju dužnost da izvesti današnju Skupštinu da je ovih dana okončana parnica u korist naše Zadruge, koju je Srpska banka u Zagrebu vodila protiv naše Zadruge i članova Upravnog i Nadzornog odbora zbog svima poznatih falsifikovanih akcija, koje je pok. Taušanović založio kod Srpske banke u Zagrebu za svoj lični zajam".
Slika 3
LIKVIDACIJA MLEKARSKE ZADRUGE.
Zbog nedovoljno upisanih akcija Mlekarska zadruga nije mogla razviti svoj rad, te je na zboru njenih akcionara rešeno da Zadruga obustavi svoj rad i isplati svoje dugove.
Zadruga je osnovana 1900. godine sa predviđenim kapitalom od 100.000 dinara, ali je upisano akcija za svega 34.000 dinara.
Cilj Mlekarske zadruge nije bio u nekoj materijalnoj dobiti, već više u humanoj: da Beograd, naročito njegov podmladak, dobija zdravo i sveže mleko. Međutim, zbog nemara onih koji imaju novac, Zadruga je morala otići onim putem kojim je otišlo mnogo naših humanih preduzeća.
Slika 4